Opis

Nešto što liči na priče i pjesme...refleksije i fragmenti. Nastao na nagovor prjatelja koji misli da svijet gledam kroz ružičaste naočale. Za kaznu što tako misli, zadužen je da briše (redovno) Onog Atoma kad se dotični prikaže na dnu bloga, koji sam usput jedva napravila jer o blogovima pojma nemam.

Namijenjen je svima onima koji u predjelu srca skrivaju paperje. Ako neko i zaluta tu...dočekaće ga samo krila, par svilenih buba i jedna vila koju je naučila Mila da se ljepše živi i diše, ako se vole ljudi i ako se po neko zrno te ljubavi u zvijezde zapiše...

petak, 27. travnja 2018.

Pagansko Srce



Kad okopniš u srcu...

Nevjerovanje moje...Zašto mi se ikad desi
Paganski jezik najdivnije laži priča
Čudni stranci, dosta pića
Majakovski izvrnutih usana psuje oblak u Odesi
U Čukotku protjeraj me, ledne zemlje na ivicu
Osjećajnost ja da predam
Čitam knjigu na tvom licu
Anđela ti ovog ne dam
Animizam tvoga bića oživljava kamen kleti
Presađeno srce moje s ' tobom leti, leti, leti...
Dok me lažeš da me voliš
Kunem oblak što me prati
U san lažni da me vrati
U kojem me tvoje biće puno leda
Na perone nevoljenja prati, prati...
Dok u sebi izgovara nemoj nikad da se vrati
Prezrena je ljubav moja, monotono kuca sate
A ja ćutim, ne govorim
Paganine, paganine...vrijedila je... jer je za te...

                             Frida








Nema komentara: