Opis

Nešto što liči na priče i pjesme...refleksije i fragmenti. Nastao na nagovor prjatelja koji misli da svijet gledam kroz ružičaste naočale. Za kaznu što tako misli, zadužen je da briše (redovno) Onog Atoma kad se dotični prikaže na dnu bloga, koji sam usput jedva napravila jer o blogovima pojma nemam.

Namijenjen je svima onima koji u predjelu srca skrivaju paperje. Ako neko i zaluta tu...dočekaće ga samo krila, par svilenih buba i jedna vila koju je naučila Mila da se ljepše živi i diše, ako se vole ljudi i ako se po neko zrno te ljubavi u zvijezde zapiše...

subota, 17. veljače 2018.

Moja samotna lejdi s Juga



Onoj koja niže kamenje posvećujem ovu pjesmu, 
jer me njena ljubav davno posvetila...

Imam sestru . Živi dosta južnije od onih naših gorštačkih planina
Rijetko je srećem...tek kad teret preželjenih zagrljaja podnijeti ne mogu
Stignem noćnim busom  izravno u bokeljsko svitanje
Probudim je i kažem ,,na stanici sam, pijem kafu, polako se razbudi i dođi po mene,,
Stiže raščupana Moja Samotna Lejdi i more nadođe  kad krene emocija lavina...
Kad se zakotrlja prva suza...
U njoj vidim svu sreću što negdje daleko imamo jedna drugu i
U njoj vidim svu tugu što je život uklesao i izrezbario
A u oku isti onaj  lješnik...u njenim očima prepoznajem boju one što me rodila
Kad sam bila dijete..bila je Moja Muza 
Vodi me na obalu Starog Grada...ljuljaju se barke, ljulja se i meni u glavi od tolikih prolaznika
Gledam je niže narukvice od kamenja...u svaku bobu ušapuće nešto, kao da vrača
Ne znam šta je ruskinjama  kupuju ih  ko lude
A šta će im bit drugo kad u svakom nizu njena ljubav bude
Vidim to po načinu kako ih dugo gleda , i ponekad satima
ne obraća pažnju na ljude
Konobar  donosi dojč u pola cijene, jer to poludrago kamenje koje prodaje ispred paba izvjesna je privilegija..a i zato što je vole...
Patina s morem izlokane staze uspavljuje, proviruju školjke, brojim kocke
Brojim sve one dane u kojima je sama podizala sina
Dok je količina soli  njene duše bila proporcionalna količini soli mora
Gledam u njene ruke dok se igraju sa silkom i kamenom rubina
,,Znaš li da rubin ublažava nemir,, govori mi ,,i srce bolesno lijeci a nama je to u genetici,,
S' pogledom uperenim u more ko zna kakvih dubina

Govorim joj Volim Te Bona...Ti si Moja Domovina...

Nema komentara: